Kao jedan od vodećih srpskih stručnjaka za pitanja ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (UIDO), Dejan Dabetić je, tokom septembra i oktobra 2025. godine, u Centrali Poreske uprave Republike Srbije (PU) održao seriju od 5 (pet) predavanja u okviru projekta Evropske unije „EU podrška upravljanju javnim finansijama“, fokusirajući se na ulogu i dostignuća Republike Srbije kada su u pitanju UIDO.EU support for Public Finance Management“, focusing on the Republic of Serbia’s role and achievements when it comes to DTTs.
Dejanova predavanja su deo radionica koje imaju za cilj da podrže razvoj tehničke stručnosti Poreske uprave Republike Srbije u razumevanju i primeni ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, koji su ključni za negovanje transparentne i efikasne prekogranične poreske saradnje.
Republika Srbija u ovom trenutku primenjuje ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa 64 zemlje. 64 countries to avoid double taxation.
„Izbegavanje međunarodnog dvostrukog oporezivanja, kroz rešenja sadržana u bilateralnim UIDO koje države ugovornice međusobno zaključuju, odnosi se na oporezivanje porezom na dohodak građana, porezom na dobit pravnih lica, kao i porezom na imovinu u statici“, rekao je Dejan Dabetić.
Dodaje da je Republika Srbija, iz perspektive OECD-a i UN, među zemljama koje dobijaju priznanje za svoj, kako navodi, „ne mali doprinos daljem afirmisanju značaja UIDO“.
„Za državu kalibra Republike Srbije, broj ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa 64 zemlje je za pohvalu. Važno je napomenuti da su UIDO na snazi sa našim najznačajnijim spoljnotrgovinskim partnerima: od 27 članica EU, ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja su na snazi sa njih 26 — Portugal je jedini izuzetak. Pored toga, UIDO su na snazi sa svim zemljama bivše SFRJ, kao i sa takozvanim ekonomskim tigrovima Južne i Jugoistočne Azije: Singapurom, Hong Kongom, Južnom Korejom, zajedno sa Indijom, Ruskom Federacijom, Narodnom Republikom Kinom, Japanom, Kanadom, nekim afričkim zemljama i Bliskim istokom, između ostalih“, kaže Dabetić.
Pored 64 zemlje sa kojima je UIDO u primeni, Dejan dodaje i one sa kojima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja još nije na snazi, ali je u različitim fazama pregovora: izvršena je razmena nacrta ugovora; pregovori su u toku; UIDO je parafiran, što znači da se vode razgovori o datumu i mestu potpisivanja; UIDO je potpisan, očekuje se njegovo stupanje na snagu, kao i početak njegove primene.
„Kada sve to uzmemo u obzir, dolazimo blizu broja od 100 država što, samo po sebi, ide u prilog pomenutog priznanja i respekta Republike Srbije, kada je u pitanju ovakav način njenog prisustva na međunarodnoj sceni“, kaže Dabetić. On ističe da je uvek moguće pronaći pravni mehanizam za sprečavanje dvostrukog oporezivanja.
„Ovo se, pre svega, postiže povećanjem broja zaključenih UIDO, kao i primenom rešenja sadržanih u odredbama njegovih članova i, svakako, povećanjem svesti kod poreskih obveznika, ali i celokupne stručne javnosti o ekonomskoj korisnosti i značaju zaključenih UIDO. U prilog tome govori i okvirni podatak OECD-a da danas u svetu ima oko 4.000 zaključenih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja“, kaže on.
Međutim, on ističe da se u praksi dvostruko oporezivanje često dešava zbog nedovoljnog poznavanja poreskih obveznika neophodnih uslova za ostvarivanje svih koristi postojećih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
„Postojeća rešenja iz ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja su, za poreske obveznike, u mnogo čemu povoljnija od rešenja iz domaćeg poreskog zakonodavstva država ugovornica koja se primenjuju u situaciji kada UIDO nije zaključen“, kaže stručnjak Dabetić.
Tema, naravno, ne može da prođe bez pominjanja državljana Republike Srbije koji žive i rade u inostranstvu – sa ili bez svojih porodica.
Za potrebe primene UIDO, građani poreklom iz Republike Srbije (njeni državljani) koji se, kolokvijalno, nazivaju gastarbajterima, smatraju se poreskim rezidentima navedenih država (država u kojima žive i rade), a ne poreskim rezidentima Republike Srbije.
Navedeno znači da ti građani u svojoj matičnoj državi poreske rezidentnosti (npr. Nemačkoj) porez plaćaju dominantno i primarno, i to za sav prihod koji ostvare u toj državi, kao i za sav prihod ostvaren bilo gde u svetu, uključujući i Republiku Srbiju, kao državu svojih predaka i državu svog porekla.
Rešenja sadržana u UIDO omogućavaju navedenim fizičkim licima (poreskim rezidentima Nemačke) da, u odnosu na jedan isti prihod ostvaren u Republici Srbiji, kao državi izvora/državi njihove poreske nerezidentnosti, ne budu dvostruko oporezovani – i u Nemačkoj, kao državi njihove poreske rezidentnosti, ali i u Republci Srbiji kao državi izvora/državi njihove poreske nerezidetnosti.
Dejan Dabetić očekuje da će radionice sa zaposlenima PU Republike Srbije pomoći u jačanju kapaciteta PU Republike Srbije i poboljšanju njene spremnosti za kvalitetno tumačenje i primenu zaključenih ugovora o izbegavanju dvostranog oporezivanja.
